Ona ima talenat da zaspi kad god hoćete.
Takođe, zaspi i kad nećete. Na svakom mestu, u svako doba.

Sve šljokice su kod nje.
Figurice sove još nije stigla sve da pokupi. Ima: plišane, drvene, srebrne, naslikane, nacrtane, zamišljene i odsanjane – ali ne, nisu još sve kod nje. Živu, takođe, nema.

Jedna od većih želja u životu joj je da se sve kokice iz onih velikih aparata isprosipaju pravo na njenu glavu.

Ne postoji pas ili mačka kojoj nije prišla na ulici i nikada joj ništa nije falilo zbog toga. Ne zato što je imala sreće, nego zato što životinje osećaju energiju mnogo bolje nego mi. Nemoguće je biti ljut na nekoga čija ljubav prema tebi toliko lebdi u vazduhu.

Zimi, kad uđe u auto, ne kreće dok grejanje ne podesi tako da (citiram) : DUVA NA NOGICU.

Kad joj poklanjate nešto, gledajte da to bude plave boje. Kad joj šaljete klip – u pretraživaču ukucajte “Tyler Ward”, zažmurite i pošaljite bilo koji link – svaki je PRAVI.

Jednom, kad su je iznervirale neke saksije (saksija – interni izraz za osobu koja ima samo zemlju u glavi), zajedno sa drugom Lukom je napisala sledeće stihove:

Da bi ona bila macxkica do bola,
odrala je zebru, tigra,
a potom i jadnog vola,
i na kraju ipak, uvek ide gola.

Sa kruške je davno pala,
glavicu je polupala,
posledice osećamo,
sa njome saosećamo.

Kad je bila mala, išla je na balet, obožavala ga je. Kad su je pitali da li joj je bodi roze boje, rekla je: “Pa, nije baš roze, ali nije ni crveni, više je onako kao kad pomešaš kečap i majonez.” To je trajalo godinama, a onda je samo rekla da neće da bude balerina, nego glumica.

Ja verujem da je u prošlom životu bila Japanka, jer nemam drugo objašnjenje za sve ideje, kreativnost i sav taj feng-šui u njenoj glavi.

Ako ne verujete u horoskop… Ne, čekaj! Ne možete da ne verujete u tvrdoglavost duplog ovna. Nema šanse.

Ona i ja? Krv i organe dajemo jedna za drugu, ali oko pozajmljivanja (da, ono kad uzmeš, pa posle vratiš) odeće i propratnih detalja nastanu najozbiljnije svađe na svetu. Bez šale.

Nekada me toliko iznervira, da me bukvalno izvadi iz cipela!
Ipak, u istom tom momentu sam spremna da joj te cipele dam i zauvek hodam bosa, samo da ona šeta sa mnom jer, kao što već rekoh, ne voli kad joj je hladno na nogama.

I volim što nije moguće napisati “Tijana” bez Ane.
Aj lav ju, sis!